Овај форум живи вечно :D
 
PrijemPortailČesto Postavljana PitanjaTražiLista članovaKorisničke grupeRegistruj sePristupi

Delite | 
 

 Od Vijetnama do Iraka - jedno drugačije povlačenje

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole 
AutorPoruka
DeeDee
Admin
Admin
avatar

Broj poruka : 727
Godina : 22
Datum upisa : 15.05.2008

PočaljiNaslov: Od Vijetnama do Iraka - jedno drugačije povlačenje    Ned Avg 29, 2010 1:47 pm

Za Amerikance se Vijetnamski rat u Iraku nije ponovio, što se najbolje vidi i po načinu na koji dočekuju svoje ratnike iz sastava poslednjih borbenih jedinica koje pristižu iz te arapske bliskoistočne zemlje posle sedam godina rata.

Vijetnam, septembar 1966.

Iako se Sjedinjene Američke Države ne povlače u potpunosti iz Iraka, što je predviđeno za kraj iduće godine, povlačenje borbenih trupa se zvanično okončava u utorak, 31. avgusta i predstavlja ispunjenje predizbornog obećanja predsednika Baraka Obame.


Pre četiri decenije, rat u Vijetnamu izazvao je velike podele u američkom društvu. Lišeni podrške javnosti, vojnici su često, umesto vojnim paradama, po povratku iz borbi dočekivani protestima, što je navelo mnoge da se stide uniforme na sebi.


Poslednja borbena jedinica koja se povlači iz Iraka je Četvta brigada Druge pešadijske divizije, čijim vojnicima je u njihovoj bazi u Fort Luisu, u državi Vašington, priređen doček, skroman i emotivan, zajedno sa članovima njihovih porodica.


Ukupno je oko milion američkih vojnika služilo u Avganistanu i Iraku - ili u oba. Više od 5.500 je poginulo, a desetine hiljada vratilo se sa ranama ili drugim nevidljivim tragovima rata, poput posttraumatskog stresa ili psihičkih poremećaja.


To je značajno manje nego u Vijetnamu, gde je život izgubilo 58.000 Amerikanaca. Posle tog rata, SAD su ukinule obavezni vojni rok, pa vojsku služe i u ratove idu samo oni koji se na to odluče i za to su plaćeni.

Iračanka prolazi pored grafita sa naslikanom američkom zastavom


Uostalom, podrška javnosti slanju trupa u Avganistan i Irak od samog početka bila je visoka, jer je prihvaćena kao logičan odgovor na terorističke napade Al kaide na Njujork i Vašington 11. septembra 2001.


To je pre svega važilo za Avganistan, gde se Al kaida skrivala i gde su američke trupe upućene već u oktobru iste godine. Tadašnji režim u Iraku srušen je na istom talasu, iako Sadam Husein nije imao nikakve veze sa Al kaidom, niti sa napadima na SAD.


Pod optužbama da Sadamov režim poseduje oružje za masovno uništenje i time opasnost za SAD, invazija je započeta u martu 2003. godine, a prema anketama u maju, kada je Irak uglavnom zauzet, pokazale su da je skoro 80 odsto Amerikanaca smatralo da je taj rat opravdan.


Sa scenama haosa u Iraku, koji je ubrzo tamo usledio, zatim slikama mrtvih civila i kovčega poginulih američkih vojnika, kao i sa snimcima tretmana Iračana u zatvorima, podrška tom ratu, koji u jednom trenutku kao da nije imao nameru da se ikada okonča, značajno je opala u samoj Americi. Na vrhuncu borbi sa iračkom pobunom, dve trećine Amerikanaca izražavalo je neslaganje sa nastavkom rata.


Danas, u trenucima kada se značajne trupe iz Iraka vraćaju, javnost je uzdržana i oprezna, kao i političari.

Američka vojska u Iraku

Na vrhuncu borbi, četiri godine posle invazije, u Iraku je bilo 170.000 američkih vojnika. Sadašnji predsednik je početkom 2009. godine, kada je stupio na dužnost, nasledio 144.000 američkih vojnika u Iraku.


Posle sedam godina rata, mnogo žrtava i potrošenih skoro 1.000 milijardi dolara, konačno su stvoreni su kakvi-takvi uslovi za prekid borbenog angažmana trupa SAD u Iraku.


Zabrinutost i dalje izaziva činjenica da su u Iraku u martu ove godine održani demokratski izbori, ali vlada nikako da se formira. Pored toga, sa približavanjem roka za povlačenja borbenih jedinica, u Iraku je zabeležen porast nasilja. Zbog toga će tamo, za svaki slučaj, u misiji savetovanja i pomaganja još neko vreme ostati oko 50.000 vojnika.


Još jedan razlog za uzdržana reagovanja na vest o povlačenju borbenih trupa svakako je i činjenica da onaj drugi rat, avganistanski, koji je ranije počeo i pretvorio se u najduži u američkoj istoriji, još traje.


Američka armija uverava javnost da talibani trpe gubitke i da im je moral nizak. Štampa, međutim, izveštava o širenju njihovih akcija na delove zemlje gde ranije nisu bili snažni uglavnom sever i zapad, sa ambicijom da se nametnu kao snaga koja može da tvrdi da zastupa celu zemlju, a ne samo etničke Paštune.
Nazad na vrh Ići dole
Pogledaj profil korisnika
 
Od Vijetnama do Iraka - jedno drugačije povlačenje
Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh 
Strana 1 od 1

Dozvole ovog foruma:Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Zezanje :: Opste diskusije :: Vesti-
Skoči na: